Српски / Srpski

Главна страна

Сјајан чланак

Лужички Срби

Застава Лужички Срба

Лужички Срби (глсрп. Serbja, длсрп. Serby, њем. Sorben — „Сорби”), познати и као Лужичани, Венди (њем. Wenden) или Винди (њем. Winden), западнословенски су народ.

Процењује се да их има сада око 60.000. Живе само у Немачкој, у крају који је познат као Лужица. Највећа густина насељености се налази на западној периферији католичких округа горњолужичке говорне територије. Лужичани су једна од четири званично признате националне мањине у земљи. Уопштено припадају средњоевропској групи европеидне расе. Сви Лужички Срби су двојезични: немачки је главни језик, док је употреба горњолужичкосрпског и доњолужичкосрпског језика ограничена. Према вероисповести су католици и протестанти.

Лужичани су подељени у две етнографске групе: Горњолужичке Србе, настањене у Горњој Лужици (покрајина Саксонија), и Доњолужичке Србе, настањене у Доњој Лужици (покрајина Бранденбург). Културно средиште Горњолужичких Срба је град Будишин, а доњолужичких град Кочебуз. На територији „Лужичкосрпске области” важе закони покрајина Саксоније и Бранденбурга, који доприносе очувању лужичкосрпског језика и културе Лужичких Срба. Интересе Лужичких Срба штити политички независна организација лужичкосрпског народа и лужичкосрпских удружења „Домовина — Савез Лужичких Срба”, основана 1912. године. Научна дисциплина која се бави изучавањем лужичкосрпских језика и културе Лужичких Срба назива се сорабистика.

Преци Лужичана су се доселили у данашњу Немачку у 6. веку. Лужички Срби се у писаним изворима помињу први пут 631. године. Представљају остатак германизованих Полапско-балтичких Словена. Од 10. века се налазе под немачком влашћу. У средњем веку су били народ са непотпуном друштвеном структуром. Током 19. века дошло је до „националног препорода”. У 20. веку су у два наврата покушали да се отцепе од Немачке.

Добар чланак

Манастир Црна Река

Манастир Црна Река

Манастир Црна Река је монашка испосница усред планина јужног дела Централне Србије, Рибариће, смештена у клисури Црне реке. Манастир се налази у селу Рибариће и припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Као целина представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Поред све своје изузетне лепоте и знаменитости, манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек од скора, изградњом моста на језеру код Рибарића и поправком прилазног пута, манастир Црна Река, као редак драгуљ српске средњевековне културе, излази из релативне анонимности у којој обитава већ пуних 700 година. Манастир је активан, мушки и о њему брину монаси.

У манастиру се налазе мошти Светог Петра Коришког, једног од познатих српских подвижника из 13. века. У манастиру постоји пећина у којој је смештена црква, у тој пећини постоји камено удубљење у коме се вода скупља кап по кап. Вода је, како кажу верници, лековита и нарочито помаже код болести очију, зато је народ назива „водом Светог Архангела Михаила”.

Постоји још једна светиња у манастиру која привлачи велику пажњу верника, а то је гроб Свештеномученика Харитона, некадашњег сабрата црноречког. Свештеномученик Харитон, сабрат манастира Светих Архангела код Призрена, мученички је убијен од стране ОВК-а терориста у околини Призрена 15. јуна 1999. године.

Изабрани списак

Списак шетњи свемиром 1965—1999.

Баз Олдрин током прве шетње по површини Месеца, мисија Аполо 11

Ова листа садржи све шетње свемиром и Месецом спроведене између 1965. и 1999. године током којих су космонаути делом или у целости напустили свемирску летелицу. Уноси за шетње по површини Месеца имају сиву позадину, док су уноси за све остале изласке у отворени свемир необојени.

Током свих излазака у отворени свемир космонаути су били повезани са свемирском летелицом, осим у седам наврата када астронаути из САД нису били повезани — шест пута током 1984. године користећи јединицу за маневрисање (енгл. Manned Maneuvering Unit), и једном 1994. године приликом испитивања уређаја Сејфер (SAFER, енгл. Simplified Aid for EVA Rescue). Током свих шетњи по површини Месеца астронаути нису били везани за свемирску летелицу којом су се спустили, а у појединим приликама астронаути су одлазили довољно далеко да су губили визуелни контакт са летелицом (удаљавали су се и до 7,6 km користећи Лунарни ровер). Један излазак у отворени свемир на површини Месеца не спада у „шетње Месецом“. Током њега, астронаути су само провирили кроз горњи отвор на лендеру, јер је контрола мисије сматрала да ће са веће висине моћи да осмотре већу површину око места слетања и тако одаберу које локације ће посетити током шетњи по површини. За сада су спроведене само три EVA у дубоком свемиру, током којих космонаути нису радили ни на површини Месеца, нити у Ниској Земљиној орбити, већ далеко и од Земље и од Месеца.

Недавни догађаји

Вести

Никола Јокић 2022.
На данашњи дан

16. мај

Прва свечаност доделе Оскара
Занимљивости

Да ли сте знали

Мравојед
  • ... да јужноамерички велики мравојед може да поједе 30.000 мрава током једног дана?
  • ... да је у Француској 1386. једна свиња јавно обешена због убиства детета?
  • ... да је прва илустрована књига за децу објављена у Светом римском царству 1658. године?
  • ... да човек у просеку трепне око 15.000 пута на дан, и да сваки трептај траје око 0,15 секунди?
  • ... да се главни град Еквадора, Кито, сматра за град са најпријатнијом климом на свету? Температура ретко пада испод 8ºC и расте преко 22ºC.

Изабрана слика

Надежда Петровић - Ваљевска болница, 1915. (пуна величина: 846 × 800 *)

Надежда Петровић - Ваљевска болница, 1915.
(пуна величина: 846 × 800)

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 58,7 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 658.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 305.779 корисника отворило налог, а од тога је 941 активан. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.